Свођење тригонометријских функција на оштар угао
Уводна разматрања
1°
Парна функција
Непарне функције
2° Приликом свођења тригонометријских функција на оштар угао (I квадрант) следимо:
а) Одређујемо позицију угла тј. Његову припадност једном од 4 квадранта.
б) Знак + или – одређујемо по принципу
в) Ако функција има аргументилитада при свођењу на оштар угао долази до промене функције по принципу:
Ако функција има аргументилитада при свођењу на оштар угао нема промене функције тј.
г) Уколико почетни угао износи више од 360° његову позицију у тригонометријском кругу добијамо одузимањем по 360° довољан број пута.
Знаци тригонометријских функција у зависности од квадранта у којем се аргумелт налази приказани су на горњим сликама.
Ако израз типа, или, где јеоштар угао, треба превести у израз, онда се постула на следећи начин.
3° У случају да је посматрани израз облика, онда треба проверити ком квадранту припада вредност, што одређује знак резултата, у складу са претходним сликама. При том се резултат изражава истом функцијом f као у полазном изразу.
На пример, ако треба одредити, где је, онда најпре закључујемо даприпада другом квадранту где је косиниус негативан.
Зато је
.
4° У случају да је посматрани израз облика, где је k непаран број, знак се одређује слично као у случају 3°. Међутим, овај пут функција f прелази у своју ко-функцију g (синус у косинус, котангенс у тангенс и сл).
На пример, за одређивање, примећујемо да припада четвртом квадранту где је тангенс негативан.
Зато је
.