Примедба 1. Приближно одређивање корена дате једначине
(1)
састоји се од два корака:
1° утврђивање што мањег интервала у коме се налази један и само један корен једначине (1);
2° израчунавање приближне вредности корена са датим степеном тачности.
Примедба 2. Метода сечице (метода тетиве). Ако је функцијанепрекидна у интервалуи, при чему језа, тада једначина (1) има један и само један корену интервалу. Заменом кривететивом која садржи тачкеидобијамо прву апроксимацију корена
(2)
Примењујући даље тај поступак на интервалили, у зависности од тога да ли јеили, добија се друга приближна вредност, итд.
Примедба 3. Низ бројеваконвергира ка корену, тј..
Примедба 4. Њутнова метода (метода тангенте): Ако јеиу интервалуи, онда се поступна апроксимација коренаједначине (1) одређује формулама
(3).
Примедба 5. Из дате претпоставке низје монотон и.
Примедба 6. Методе итерације: Ако се једначина (1) може трансформисати на облик, и ако се пође од почетне вредностикоја припада интервалу, добија се низ бројеваНа овај начин
.
Ако је, онда је.